Home > Author > Vladimir Pištalo
1 " Ako je verovati Olginim pričama, moj otac i njegovi prijatelji imali su svoju klupu na Kalemegdanu gde su se sastajali posle ponoći. Leti su se spuštali niz zidove tvrđave. Onda bi plivali do ratnog ostrva i nazad. U jesen su se vozili ukradenim čamcem po magli. Zimi bi odlomili ledenicu s nosa i odlazili da se ogreju u francuskoj čitaonici, "Ruskom caru" ili "Prešernovoj kleti". Odlazili su u "Muzej kinoteke" da tamo plove po dva sata van vremena i prostora. Crno-beli odraz treptao je po licima i gubio se u njihovim otvorenim ustima. Škriputale su drvene stolice od suspregnutog uzbuđenja dok su gledali film, koji je režirao Vermer iz Delfta. U Kinoteci su ih susretali Ajzenštajnov junak sa prostreljenim cvikerom i mutave starlete iz dvadesetih godina, umesto kojih je govorio klavir. Čarli Čaplin je namigivao našminkanim okom sa velikog plakata... Iz Kinoteke du izlazili na ulicu podivljali od njihanja senki. U prvom ulazu do bioskopa ljubili su se Ingrid Bergman i Hemfri Bogart. U drugom ulazu ljubili du se Žerar Filip i Mišel Morgan.Moj otac i njegovi prijatelji živeli su u suterenima - kao pacovi i rani hrišćani - ili na mansardama - kao anđeli i golubovi. U vreme kad su novinari kritikovani zbog "pesimizma", u katakombama komunističkog Beograda, ovi članovi podzemne akademije čitali su retke knjige kao što je "Tajna istorija Mongola". I sami su pisali svoju fantomsku istoriju. Krivotvorenje, dopisivanje sveta ispunjavalo ih je osećanjem moći. Bezimene slavine i lutke sa đubrišta izlagali su na plavom somotu u svom "muzeju". Njihov muzej bio je sirotište za predmete. Tu je slavina iskopana na đubrištu smatrana jednako lepom kao leptir iz kataloga. Obogaljeni predmeti više nisu bili u sporednoj ulozi na ovom svetu nego u glavnoj. Te stvari su bile ritualno očišćene od bezvrednosti i činom "proglašenja" pridodata im je vrednost. Zbog skupljanja stvari sa đubrišta, retka pera koja bi se snishodila da se pozabave ovom grupom optuživala ih je da su "nekrofili buržoaskog sveta "
― Vladimir Pištalo
2 " Univerziteti ne prodaju znanje - objasnio je Tesla. -Oni prodaju status pod maskom znanja. Institucije legitimiziraju pravo mediokriteta da budu dosadni. A ja ne mogu da dišem okružen mrštenjem bez vrednosti. Ne želim!...Ti sigurno znaš da je stvaralaštvo bez igre ili prevara ili zabuna. "
― Vladimir Pištalo , Tesla: A Portrait with Masks
3 " Nikoli se činilo da ljudi pričaju ne jedni sa drugima nego jedni mimo drugih. -Ljudi su slijepi-govorila je Đuka sinu. -Ništa ne vide. Ništa ne razumiju. Većina. "
4 " Ispričaću vam jednu priču koju pričaju u Bosni - odgovorio je Tesla na Vajtov osmeh:Čovek je upoznao stranca.Stranac je bio lep, pametan i duhovit. -Ko si ti? -upitao je čovek. -Ja sam đavo! -Nemoguće -uzviknuo je čovek. -Đavo je ružan i glup.Stranac je sa finim osmehom odgovorio: -Slušao si ogovarače. "
5 " Kao mnoge viktorijanske devojke, Katarina Džonson je bila vaspitana po pravilu:Budi lepa ako možeš, budi duhovita ako moraš, ali budi pristojna makar te to ubilo.Avaj, naša junakinja je bila neprestano uzbuđena......Robert Andervud Džonson se divio ženinom 'temperamentu'. Što se Katarininih misli tiče, osmehivao se i puštao je da priča. Što bi više insistirala na svom mišljenju, to bi više ispadala 'čudna'.-Mišljenje se od početka sveta ubraja u loše manire - tešio ju je taktični muž. "
6 " U muzeju stakla videli smo rimska filigranska stakla, pa neka rana vizantijska i sirijska, pa jasna renesansna, pa flaše u obliku konja i miševa, posude na lomljivom federu, osamnaestovekovna ogledala i lustere.Duvač je pred nama iz crvenog embriona naduvao bokal i vatrenog konja.Duvač je škljocao zlokobnim makazama.Gledali smo kako se prah topi i kristalizuje i kako se pesak hemijski pretvara u providnu tvrdu tečnost. Gledali smo rimske suzne bočice. Ko je toliko plakao ?Uvek sam verovao u vezu stakla i civilizacije. Furije su furije ali se moramo praviti da su Eumenide. Ima mnogo stakla na civilizovanim mestima. Krhka je civilizacija. Na tu pomisao, duša mi je izbutra postala sva staklena i pomislio sam : - Kako je čudno živeti u telu. "
― Vladimir Pištalo , Venecija
7 " Svetla su bila nepersonalna forma života. u restoranu "Zagreb" stolice su bile složene na stolovima. noge stolica su - u karnevalski obrnutom svetu - upirale u tavanicu. Crvena slova robne kuće "Beograd" padala su niz fasadu. Manekeni u "Centrotekstilu" su stajali u Anubisovom polukoraku. Nisam znao da li je svet prerušen ili mu je ovo pravo lice ? Noćni Beograd je postao magičan. Mesec se obliznio, nebesa su postala mnogostruka. Vazduh je bio lak za udisanje. Da je umesto mene tim ulicama šetao čarobnjak iz Drohbiča, on bi primetio da je nebo pokazivalo "sve nove slojeve svetla, preseke bledozelenih stena noći, plazmu prostranstva, tkivo noćnih maštanja."Časovničarska radnja bila je puna štrecanja sekundara, puna vremena. "
8 " Venecijanske zgrade su nosile pečate od kamena, kao što pisma nose pečate od voska. U njima su bile izvajane figure. Na jednoj, orao je sedeo na magarcu i kljuvao ga. Na drugoj, grifon je jeo orla. -Oni se proždiru- zaključio je posetilac. "
9 " Kad si dete, sve je igračka - i šerpa i viljuška. Kad odrasteš sve je umetnost. Umetnost je produžetak igranja. "
10 " Vraštva se začinju negde u dubinama grada. "
― Vladimir Pištalo ,
11 " Šta je čudo zavisi od vremena u kome živite. Jednom je to bio voz. Sredinom devetnaestog veka su verovali da je vožnja vozom vrhunac ljudskog iskustva. Zamislio sam zato da je godina 1848. i da čudom nevidjenim - vozom - ulazim u čudo neviđeno - Veneciju. Voz iz Mestra je išao kroz plavet i oblake. "
12 " Tesla'nın memleketinde her şey başarısızlığa uğrardı, dolayısıyla başarılı bir adam hain ilan edilirdi. "
