3
" Pouzdano znam kada će nastupiti taj trenutak kada će uključiti svoje laptopove govoreći: "Oprostite, molim vas, hitno moram nešto da proverim, očekujem važan mejl, nadam se da ne žurite suviše?" I mršte obrve, upiru pogled u monitor, iako ja vidim da pregledaju sportske vesti, u svetu se vazda održavaju nekakva neobično važna takmičenja, ili zvire na internet aukcije gde se prodaju polovni automobili, najčešće nemački, ili bar zirkaju na Alegro gde nešto licitiraju, ili zveraju u Fejsbuk, gde svaki čas moraju da potvrđuju svoje postojanje. U koje su toliko nesigurni da stalno moraju da se osvedočavaju; prvo što urade pošto se probude jeste da na društvenim mrežama provere da li i dalje postoje, da nisu izgubili prijatelje, da li komentarišu njihov status, kao da zbilja ima šta da se komentariše - njihov otužan, jalov život ne zaslužuje nikakav komentar. "
― Krzysztof Varga , Trociny
4
" Hoteli s tri zvezdice potpuno su prihvatljivi, to je podnošljivo lice ove zemlje, nit su košmarni, nit prijatni, obični su, bez svojstava, relativno elegantni, srednje čisti, u njima poslužuju srednje ukusne doručke, ključeve soba u njima ti uručuju srednje lepi i srednje dobro odeveni ljudi, a sledećeg jutra uzimaju ih natrag, njihova ljubaznost predstavlja srednji nivo, ali niko od gostiju i ne traži više, budući da gosti sami po sebi takođe predstavljaju savršenu prosečnost. Za pultom svake recepcije stoje neotesani i nedotupavni momci koji emaniraju umereni debilizam, debilizam sa tri zvezdice koji se nikad neće vinuti preko dodeljene im kategorije. "
― Krzysztof Varga , Trociny
8
" Nemoj da me pratiš, rekla je, ne volim rastanke. Zatvorio sam oči i čuo samo blagi šum zatvaranja vrata. Žalosna, melodramatična scena rastanka dvoje nezanimljivih ljudi, pomislio sam, gadna, glazirana scena iz žalosnog filma, mrzim fraze tipa ,,ne volim rastanke", kakva hipokrizija, ostaviti nekog govoreći da ne voliš rastanke, jedna od najodvratnijih stvari u jeziku su ti emocionalni oksimoroni. "
― Krzysztof Varga , Trociny
9
" Nemaš zašto da mi se izvinjavaš, rekao sam, ima važnijih tema za izvinjavanje, blažio sam stvar, mada je trebalo da ga pitam da li je ikada u životu imao neku ženu, da li je ikada imao pravi seksualni odnos, ali ne znam da li bih hteo da čujem odgovor, osim toga nisam mogao da podnesem da mi se neko izvinjava, mrzim izvinjavanja, u ovoj zemlji neko uvek traži izvinjenje, mora da se iza toga krije neki strašan kompleks, iza tih miliona ljudi koji stalno ponavljaju: izvinite mi se, izvinite mi se za to što ste mi uradili, za to što ste uradili mojoj porodici, što ste uradili Poljskoj i s Poljskom, i izvinite mi se za to što niste uradili, što niste uradili Poljskoj, izvinite mi se za sve moje poraze, za poraze ove zemlje, izvinite mi se što nisam takav kakav bih hteo da budem, za to što nisam tako lep i bogat kao što zaslužujem, vi ste za to krivi, kleknite i izvinjavajte se za to što sam predmet podsmeha. Mrzim izvinjenja, jer na svakom koraku nailazim na face iz kojih se prolama vrisak ,,Izvini se!", neprekidno me neko ucenjuje i traži izvinjenje, zbog bilo čega, hoće da se u svoje ime izvinjavam za stare zločine, za rezultat izbora i za poraz poljskih fudbalera, da se izvinim zbog svetske krize, za izgubljeni rat , za nacionalnu izdaju, za sramotu i poniženje, za avionsku katastrofu, za mali prirodni poraštaj i za seksualnu razuzdanost, za to što ne idem u crkvu, mada bi drugi želeli da im se izvinjavam za to što idem u crkvu, naravno, ako bih išao, pristalice jednakosti bi htele da im se izvinjavam za to što sam muškarac, protivnici jednakosti za to što nisam pravi muškarac, kad bi kao građanin trebalo da ispunim sve te zahteve, trebalo bi da klečim od jutra do mraka i stalno se izvinjavam. "
― Krzysztof Varga , Trociny
