" U malenom kiosku koji je napravljen doslovno od dasaka i pripijen uz visoko stablo eukaliptusa prodavačica nudi bonove za mobitel, slatkiše i sokove. Kupiti bezalkoholno piće u staklenoj boci za ovu je djecu poklon koji si mogu priuštiti možda jednom godišnje. S bombonima je nešto lakše, ali toliko dozirano da vas stegne u grlu. U malenom kiosku koji izgleda kao poljski zahod našle su se samo dvije vrećice bombona pa me začudilo kako nemaju zalihe kad toliko djece prolazi pored njih i to svakodnevno.

"Prodajemo ih po komadu." - reče tinejdžerica iz kioska. "

― , Iza Mjesečevih planina