Home > Work > 011

011 QUOTES

011 QUOTES

1 " Ruku na srce, Beograd ne spada među najlepše evropske gradove, ali ni pisac ove knjige ne spada među najlepše muškarce, pa bi bilo prilično neučtivo zahtevati neki lepši grad za sebe. Jedva sam i njega dobio! Ali kako to reći Beogradu u lice, kad je toliko osetlјiv na svoj izgled? "

― Momo Kapor , 011

2 " Beogradski pijanci su, inače, najizdržlјivija stvorenja na svetu. Lako je Francuzima i Italijanima da piju svoja čuvena vina; lako je Rusima da se opijaju votkom i Škotima viskijem – voleo bih da ih vidim sledećeg jutra, posle dva litra popijenog „banatskog rizlinga”, najpopularnijeg vina beogradskih špriceraša! "

― Momo Kapor , 011

3 " Ako ne računamo Zemun, samo se iz Beograda ne može nikuda brzo stići, a da čoveku bude lepše i to je, izgleda, njegova jedina prednost. "

― Momo Kapor , 011

4 " U Beogradu svako svakoga neprestano drži na oku. Zbog toga smo mnogo raspoloženiji i elegantniji na ulici, nego u rođenim kućama. "

― Momo Kapor , 011

5 " Leto, to je vreme kada na putu prema moru, kroz Beograd prolaze naši iz belog sveta, oni isti koje smo u vreme blagostanja toliko sažalјevali što se zlopate u tuđini. Stižu, istina, malo ubledeli ali elegantni, da vide šta je sa nama, siromašnim rođacima s periferije Evrope: kako smo, kako živimo? "

― Momo Kapor , 011

6 " Uostalom, da li je Beograd, zaista, toliko prlјav kao što se priča? Možda? Ali čisti su samo oni gradovi u kojima nema niko šta da baci. "

― Momo Kapor , 011

7 " I pored svih očiglednih prednosti Beograda nad drugim gradovima, uvek se nađe neko zakeralo iz provincije, koje u podne, usred terazijske gužve, kaže sa gađenjem:
„E, ne bih živeo u Beogradu da mi svakog dana daju po milion!”
Najpre, niti ga ko tera da živi ovde, niti mu ko, uopšte, nudi milion! "

― Momo Kapor , 011

8 " Šta se dogodilo za ovih poslednjih četrdeset godina u Beogradu? Ništa naročito.
Stare selјanke na Zelenom vencu još me zovu sine, a devojke po kafićima mi se već obraćaju sa čiko! Moje vršnjake Beograđane zovu, zbog toga, preskočenom generacijom. Suviše mladi da bi bili narodni heroji – suviše stari da bi igrali košarku. Preskočili su nas i očevi i sopstvena deca. "

― Momo Kapor , 011

9 " „Ujutru, čim se probudim”, kaže mi jedan starac, „ja odma popijem čašu vode i pojedem kocku šećera. Onda svi oni bacili i ostala čuda jurnu na onaj šećer, a ja ih, kad se svi skupe na jednom mestu, opalim prepečenicom i pokokam jednim udarcem! "

― Momo Kapor , 011

10 " Ne volim da izjavlјujem saučešće. Nekako mi neprijatno, šta ja znam? Kao da sam kriv što i sam nisam umro. Još nešto: ja neću umreti, ja ću biti „nenadoknadiv gubitak za našu kulturu...”. "

― Momo Kapor , 011