" Krici i krkljanje razlegli su se našom kućom na Dorćolu, neljudski i neprirodni, i nastavili da se roje čitave noći. Siguran sam da su u duše svih naših komšija koji su ih začuli uterali strah, utkali osećaj odvratne krhkosti u tu nedokučivu suštinu bića, koji je nagovešta¬vao da se sve, tek tako, može raspasti ili rastočiti. Zahvaljujući tim kricima, svi koji su ponekad i svraćali do kuće, gotovo svi, zaziraće od nje i nas samih zbog Milutinove grozne dernjave i urlikanja, koje kao da se iz dubine njegovog bića, pentralo uz njegovo grlo i iskakalo iz njegovih usta… samo da se ne nastani unutra i iznutra ga izjede.
- Iz pripovetke ''Beleg "

― , Srce lutke