QUOTE : Pri prvom zahlađenju, relativnom, uostalom, jer nikad nije bilo mraza, a ipak osetnom posle više meseci vrućine, laste, koje su obično letele iznad bulevara uz obalu, iznad trga pred gimnazijom ili po nebu nad siromaškim četvrtima, obrušavajući se uz piskav cvrkut na koji plod fikusa, otpadak na moru ili svež izmet, pojavile bi se isprva pojedinačno u tome hodniku koji je činila ulica Bab-Azun, leteći nisko u susret tramvajima, pa ulećući odjednom da bi nestale na nebu iznad kuća. I odjednom, jednog jutra, bilo ih je na hiljade na svim žicama nad trgom Svete Viktorije i po krovovima kuća. Stiskale su se jedna uz drugu klimajući glavom iznad beličastih grudi, malo pomicale nožice i mrdale repom da načine mesta kojoj pridošlici, prekrivale trotoar svojim sitnim pepeljastim izmetom, proizvodile sve zajedno potmulo pijukanje, iz kog bi probio po koji kratak cvrkut, i to njihovo neprestano zborovanje orilo se od jutra iznad ulice, malo-pomalo sve glasnije, pa gotovo zaglušujuće kad se spusti veče i deca potrče ka tramvajima da se vrate kući, a onda bi odjednom prestalo, na neki nevidljiv znak, i one bi zaspale, oborivši glavice i crno-bele repove. Dva-tri dana su tako doletale iz svih krajeva Sahela, pa i iz daljih, u malim jatima, pokušavale da se smeste između ranije prispelih, pa se malo-pomalo razmeštale po ispustima na fasadama duž ulice, s obe strane glavnog skupa, uz sve brujnije lepršanje krila i sveopšte cvrkutanje, koje je naposletku postajalo zaglušno iznad prolaznika. A onda, jednog jutra, ulica je odjednom bila pusta. Noću, tik pred zoru, laste su zajedno odletale na jug. Za decu je zima tada počinjala, mnogo pre pravog datuma, pošto za njih nije moglo biti leta bez piskavog cvrkuta lasta po još toplom večernjem nebu.