" Da kažem zašto? Zato što me boli duša, ali to ne pokazujem. Zato što, otkad znam za sebe, samo simuliram duševno zdravlje, svakog trenutka, i na to trošim sve (sve bez ostatka), umne i fizičke, i kakve god hoćete snage. Zato sam i tako prazan. Sve o čemu govorite, sve što vas svakodnevno zanima - mene nimalo ne zanima. Da. A o onom što mene zanima - o tome nikada i nikome ni reč neću reći. Možda iz straha da ne ispadnem smešan, možda zbog još nečega, ali ipak - ni reč. "

― Venedikt Erofeev , Moscow to the End of the Line