" Vežem onu kesu, istisnem vazduh iz nje, pa je još jednom vežem, i bacim je u reku. Ona ustane, isprati pogledom let kese, pogleda me i kaže: ─ Ti nisi normalan. ─ Ja joj kažem: ─ Ja sam najnormalniji čovek na svetu. ─ I još joj kažem ─ Pare ne postoje, Pravnice, tebi se samo čini da postoje, ali njih nema. Jesi li videla sad? Imao sam pare, a sad ih nemam, odnela ih reka. Kad nešto može da odnese reka, to znači da toga nema. A znaš čega ima? Ima onog kad smo se ljubili, pre 38 dana i 18 sati. Daj da nađemo sad neku kesu da ubacimo to i da i to bacim u reku. Je l ima takva kesa i reka koja će to da odnese? Nema takve kese, ni reke. To ne može da stane ni u jednu kesu i to nijedna reka ne može da odnese. To ostaje zauvek, da treperi u večnosti. "

― Ivan Tokin , Najnormalniji čovek na svetu