QUOTE : Ležim u krevetu i zurim u sliku s tog seoskog vjenčanja. Poželim čašu onog vina u tamnosivoj, visokoj čaši što ju je moja majka kupila u robnoj kući i onda donijela na selo, komplet s vrlo teškim vrčem u koji se točilo vino. U takvim sam čašama provodio seoska ljeta. U tom sivom, debelom staklu, zaštićen od bljeskova, od dodira i od tuđih usana. Bio je to praznični komplet, za goste. Ali samo načelno. Ustvari, te su čaše bile moje i bratove. Iz njih smo pili bevandu, limunadu i u boljim danima Cedevitu. Ja sam se u njih i skrivao, pri svakom strahu ili udarcu dječje tuge, sklonio bih se u to sivo stako, iza čvrstog staklenog obruba koji je imitirao konopac. I to je sklonište radilo. Samo je trebalo zatvoriti oči, naći negdje na jagodicama prstiju barem tihu kretnju i njome se uljuljkati. Ali sad, ja želim otvorenih očiju, zagledan u svoga oca, uz automobil, s ružmarinom u zapučku, ući u tu čašu, ali ne uspijevam.