QUOTE : POD RALOM<br />Ralo tvog blagog čelicnog pogleda<br />izbrazdalo je moje srce<br />i iz te zemlje preorane<br />cvet rastanka je zaridao<br /><br />Danas<br />u istom gradu<br />u kome smo se rastali<br />jedino ja vidim tvoju statuu<br />na trgu Izgubljenja<br />Hiljade dana vec je prošlo<br />od dana kada smo se poslednji put ljubili<br />nekad se gledam u ogledalo<br />nemajući hrabrosti da se obrijem<br />I to uvek padne ponedeljkom<br />ponedeljkom kad su berbernice zatvorene<br />i onda se dosađujem<br /><br />I onda otvaram prozor<br />zovem te<br />i ti si tu<br />sa zlatnim brijačem i srebrnom četkom<br />u paklenoj kadi tvog poslednjeg ljubavnika<br />sa četrdeset konja od groma i vetra<br />I letim ti<br />i brijem se kako se nijedan princ nije obrijao<br />i kupam se sa sto pedeset na sat<br />kako se niko na svetu<br />sem onih kojima se tako nešto već desilo<br />okupao nije<br />Ne pitam te čak ni kamo idemo<br />ne zato što me ne zanima<br />već zato što znam<br />da ni ti sama ne znaš<br />I kao što ti to umeš postavljaš mi pitalice<br />te kada je rođena smrt<br />te kada će život konačno umreti<br />onda zašto se smejem<br />i zašto smo se ono rastali<br /><br />Za volanom je čovek plemenita roda<br />a ni on ne zna<br />ko mu je sve u kolima<br /><br />I ja onako još nasapunjanih ruku<br />zatvaram mu oči<br />UU uu! pogodi ko je<br />I kola tako polete u stranu da...<br /><br />Ali u zidini zime uvek će postojati otvor<br />kroz koji će se moći videti ono najlepše leto<br /><br />Smotana gvožđurija prelivena krvlju<br />eksplozija radosti<br />A da ih i ne zoveš<br />srećne uspomene javljaju se tu sam<br />i vraćaju se na svoja mesta kraj neugašene vatre<br /><br /><br />Vreme ne zna koje je doba<br />doba ne zna koje je vreme<br /><br /><br />Jednoga dana talas toplote<br />oboje nas je zahvatio<br />modrica sreće<br />koja se više ne da izbrisati.