Home > Author > Georges Didi-Huberman
1 " If Auschwitz is unthinkable, then we must rethink the bases of our anthropology (Hannah Arendt). If Auschwitz is unsayable, then we must rethink the bases of testimony (Primo Levi). If Auschwitz is unimaginable, we must give the same attention to an image as we do to what witnesses say. "
― Georges Didi-Huberman
2 " We must know how to look into images to see that of which they are survivors. So that history, liberated from the pure past (that absolute, that abstraction), might help us to open the present of time. "
― Georges Didi-Huberman , Images in Spite of All: Four Photographs from Auschwitz
3 " [I]n the face of every image we have to choose whether, or how, to make it participate in our knowledge and action. We can accept or reject this or that image; take it as a consoling object or as a worrying object; make it ask questions or use it as a ready-made response. "
4 " Mesto kao što je ovo zahteva od posetioca da se, nakratko, preispita o sopstvenim činovima gledanja. Shvatio sam vremenom da me određena konfiguracija mog sopstvenog tela - nizak rast, oči koje ostaju kratkovide usprkos svim naočarama, nekakav fundamentalni strah - podstiče da gledam pre svega stvari koje se nalaze dole. Najčešće hodam tako što gledam prema tlu. Nešto mora da je preostalo od jednog prastarog - bolje reći: dečijeg - straha od pada. Ali takođe i od sklonosti ka stidu, u smislu da mi je gledanje nekog u lice dugo bilo jednako teško - osećao sam da je za to potrebna stvarna hrabrost - koliko i nužno. Sve je to rezultiralo, sasvim prirodno, skupom neprimetnih gestova usmerenih ka tome da koncentrišu, pre nego da rasprše, moje vizuelno polje. Tako samo stekao naviku da transformišem tu svoju opštu stidljivost pred stvarima, tu svoju želju da pobegnem ili da ostanem u stanju trajno lelujave, neusmerene pažnje (fr. attention flottante, nem. gleichschwebende Aufmerksamkeit) posmatranjem svega onog što je ispod: stvari koje se ugledaju prve, stvari koje imamo "ispod nosa", stvari običnih. Kao da mi je saginjanje kako bih video pomoglo da bolje razmišljam o onome što gledam. U Birkenauu, sasvim posebna utučenost pred istorijom učinila je da pognem glavu malo više nego što sam navikao. "
― Georges Didi-Huberman , Kora
5 " (...) se rejoue, à travers tous ces conflits, ce que Warburg nommera le Nachleben, la "survivance" d'une instabilité déjà centrale à la culture classique elle-même et que Nietzsche, dans La Naissance de la tragédie, avait déjà bien repérée : c'est le conflit de l'"éthos apollinien" et du "pathos dionysiaque". "Le Quattrocento, conclut Warburg, savait apprécier cette double richesse de l'Antiquité païenne. "
