" Došao sam u New Musical Express s dvadeset i dve godine...Ušao sam kao dečak, a izašao kao muškarac. A ako ne baš kao muškarac, onda kao dečak koji se mnogo drogira i koji je upoznao Debi Hari. No nisam ni mislio da će to trajati zauvek, pa se i završilo. S dvadeset pet godina bio sam nezaposleni siromašni otac. S dvadeset devet bio sam nezaposleni razvedeni siromašni otac. Kako god da se gleda, sve je išlo nizbrdo. ... Najzad sam postao pisac. Ali jedina stručna obuka koju sam prošao u muzičkom časopisu odnosila se na drogiranje sa zvezdama roka. Kako dodati džoint Bobu Marliju. Koja su pravila ponašanja na heroinskoj seansi kod Kita Ričardsa. Kako da ponudite amfetaminom Džonija Rotena a da ne prekršite etikeciju. Dok sam bio u NME, kreativno pisanje bilo je daleko beznačajnije od sposobnosti da se cele noći gluvari s Igijem Popom.Ja sam zaista želeo da pišem, jedino u tome sam bio iole dobar, ali kad sam napustio NME otkrio sam da sam izgubio temu čak i ne obavivši šegrtovanje. "