" Obojica su se slagali da je zivot u Bosni neobicno tezak i narod svih vera bedan i zaostao u svakom pogledu. Trazeci razloge i objasnjenja tome stanju, fratar je sve svodio na tursku vladavinu i tvrdio da nikakvog boljitka ne moze da bude dok se ove zemlje ne oslobode turske sile i dok tursku vlast ne zameni hriscanska. Defose nije hteo da se zadovolji tim tumacenjem, nego je trazio razloge i u hriscanima samima. Turska vladavina stvorila je, tvrdio je on, kod svojih hriscanskih podanika izvesne karakteristicne osobine, kao pritvorstvo, upornost, nepoverenje, lenost misli i strah od svake novine i svakog rada i pokreta. Te osobine, nastale u stolecima nejednake borbe i stalne odbrane, presle su u prirodu ovdasnjeg coveka i postale trajne crte njegovog karaktera. Nastale od nuzde i pod pritiskom, one su danas, i bice i ubuduce, velika prepreka napretku, rdjavo nasledje teske proslosti i krupne mane koje bi trebalo iskoreniti. "

― Ivo Andrić , Bosnian Chronicle (Bosnian Trilogy, #2)