" Zapisao je da u slučajevima kada se dve osobe uzajamno sanjaju, pa san jedne gradi javu druge, uvek malo sna pretekne i s jedne i s druge strane. To su “deca sna”. San, doduše, traje kraće nego java sanjanog, ali zato je san uvek neuporedivo dublji od bilo kakve jave I stoga vazda preostaje malo šuta, “višak građe” koji ne može da stane bez ostatka u javu sanjanog, nego se preliva I lepu za javu nekog trećeg lica, koje zbog toga trpi znatne tegobe i promene. Taj treći je po pravilu u složenijem položaju od prve dvojice, njegova sloboda volje je dva puta više ograničavana podsvešću nego što je kog one dvojice slučaj, jer se viškovi energiej I građe, koji pretiču u snovima jednog I drugog, naizmenično prelivaju u duhovni život trećeg I on tako psotaje neka vrsta dvopolca, koji se priklanja čas jednom čas drugom sanjaču. "

― Milorad Pavić , Dictionary of the Khazars