" Došao je Hitler, zatim požar Rajhstaga, te tobožnji izbori. Pitao sam se šta se događa s Bernardom. Triput sam mu telefonirao — iz javnih govornica, kako ne bih stvorio neprilika gospođici Šreder; nikada se niko nije javljao.
Onoga jutra kada je bio zakazan bojkot jevrejskih dućana, pošao sam da pogledam radnju Landauerovih. Spolja je izgledalo da stvari teku obično. Na svim velikim ulazima bila su postavljena dva ili tri uniformisana pripadnika S.A. Kad god bi se neki kupac približio, jedan od njih bi rekao: Upamtite, ovo je jevrejska radnja! Mladići su bili sasvim učtivi, kesili se, međusobno se šalili. Male skupine prolaznika sakupljale su se da gledaju šta se događa — nezainteresovani, razdragani ili naprosto apatični; još nisu bili sigurni da li da odobravaju ili ne.
Kupih prvu stvar na koju sam naišao — slučajno je to bio ribež za orahe — i ponovo iziđoh, vrteći svoj paketić na prstu. "

― Christopher Isherwood , Goodbye to Berlin