" Sasvim je prirodno da je Oto često dosadan Piteru — jedva da ima neka stvar koja ih zajednički interesuje — ali Piter iz sentimentalnih razloga ne želi priznati da je to tako. Kada Oto, koji nema povoda za to da bi glumio nešto što nije, kaže: „Ovde je tako dosadno!” — ja svaki put vidim kako se Piter trgne sa bolnim izrazom lica. Ali u stvari, Otu je daleko ređe dosadno nego samom Piteru; njega Piterovo prisustvo istinski zabavlja i on sasvim rado s njim provodi najveći dio dana. Često kada Oto po čitav sat priča gluposti bez prestanka, vidim kako Piter uistinu želi da on prestane i ode. Ali, to priznati značilo bi u Piterovim očima potpuni poraz (..) "

― Christopher Isherwood , Goodbye to Berlin