" Čovek koji voli moć, propada zbog moći, čovek koji voli novac propada zbog novca, potčinjeni propada zbog služenja. Tako je i Stepski vuk propao zbog svoje nezavisnosti. On je postigao svoj cilj, bio je sve nezavisniji, niko mu nije zapovedao, nikome nije treablo da se prilagodjava, slobodan i sam određivao je svoj posao i odmor. Jer svaki čovek koji je u središtu te slobode, koju je postigao Hari, iznenada je shvatio da je sloboda smrt, da je on sam, da ga je svet tajanstveno ostavio na miru, da on ljude ne zanima, da on sebe samog ne zanima, da se polako guši u sve redjem vazduhu usled nedostatka odnosa i usled usamljenosti. Jer sada biti sam i nezavisan, nisu bili njegova želja i cilj, već je to njegova patnja.
...
On je imao puno prijatelja. Mnogima je bio drag. Ali uvek je to bila simpatija i prijateljstvo što je osećao, ljudi su ga poznavali, darivali ga, pisali mu pisma, ali bliže mu niko nije prilazio, povezanost nigde nije nastala, niko nije bio voljan i sposoban da sa njim deli život. "

― Hermann Hesse , Male radosti