QUOTE : ZVONA<br /><br />Sklonićemo se u zvona, u raznjihana<br />zvona, u huku, u vazduh, u srce zvonjave.<br />Sklonićemo se u zvona i zaploviti<br />iznad zemlje u teškim vagonima. Iznad zemlje,<br />iznad polja, tamo gde su livade koje nose<br />mladi jasenovi i seoske crkve, u zaklonu<br />jutarnjih magli i šuma koje trče kao stada<br />antilopa; tamo gde potoci tiho pokreću<br />vodenice. Iznad zemlje, iznad livada,<br />iznad bele rade, iznad klupe, na kojoj je<br />ljubav urezala nesavršen znak, iznad<br />vrbe poslušne hladnom vetru,<br />iznad škole u kojoj uveče latinske<br />reči razgovaraju jedne s drugim; iznad dubokog<br />ribnjaka, iznad Morskog Oka, iznad plača<br />i iznad žalosti, iznad lornjona koji se presavija<br />na suncu, iznad kalendara<br />ispunjenih vremenom koji leže na dnu fioke<br />spokojno kao grčke amfore u moru.<br />Iznad granice, iznad tvog budnog pogleda,<br />iznad nečije zenice, iznad zarđalog topa,<br />iznad baštenske kapije koje više nema,<br />iznad oblaka, iznad kiše koja pije rosu,<br />iznad puža koji ne zna uz kakvu se<br />statuu penje, iznad brzog voza,<br />koji ubrzano diše, iznad dečaka<br />koji vezuje kravatu uoči školske priredbe,<br />iznad gradskog parka, u kome još uvek leži<br />nekad izgubljeni švajcarski perorez.<br />Kad padne noć, sklonićemo se<br />u zvona, u lake kočije,<br />u bronzane balone.