" Lišboa. Grad koji se strmoglavljuje u široku, nepreglednu deltu reke Težo. Vrtoglavi usponi uzanih uličica Alafame. Sa rive iz donjeg rakursa grad izgleda kao dečiji crtež, bez perspektive; kuće naređane poput kocki, jedna na drugu. Ponegde, kupola ili zvonik koji štrči. LIšboa je čista melanholija, zov duše da se otisne na pučinu. "

― Marija Jovanović